Удружење историчара Пирота

Обавештење

Нема нових обавештења!

Вести:

Архива

Категорије

Владица Тошић, професор историје Гимназије Пирот, је на позив Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије учествовао у раду међународне конференције и семинара на тему „Холокауст као тачка полазишта“, који су одржани у Сарајеву од 25. до 28. априла 2017. године.

Делегација Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије бројала је 12 чланова. Учесници конференције и семинара били су професори и наставници из некадањших југословенских република.

Организатори конференције и семинара били Меморијал Шоа из Француске (Mémorial de la Shoah), Историјски музеј Босне и Херцеговине, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Агенција за одгој и образовање Републике Хрватске и Меморијални центар холокауста Јевреја из Македоније.

Француска амбасадорка у БиХ Kлер Бодони отворила је међународни историјски семинар. Окупљенима се обратила и немачка амбасадорка у БиХ Kристијана Хоман, као и представници Министарства образовања и науке Федерације БиХ.

Циљ семинара је професионално оснаживање наставника на тему антисемитизам и холокауст у Европи и на Балкану пре и током Другог светског рата. Такође семинар ће омогућити професорима и наставницима историје земаља у регији да израде заједничку историјску нарацију Другог светског рата, узимајући Холокауст као полазну тачку. Рад се је одвијао кроз пленарна излагања, дискусију и радионице, а предавачи су били стручњаци из Европе, Републике Србије, Републике Хрватске, Републике Македоније и Историјског музеја Босне и Херцеговине.

Синоћ је у Свечаној сали Гимназије промовисана књига „Мој предак у Великом рату“ коју су заједно објавили Удружење историчара Пирота и Историјски архив Пирот уз помоћ Министарства културе и информисања.

 Књига садржи преко седамдесет радова ученика пиротских школа који су писали литерарно- истраживачке радове о теми учешће својих предака у Првом светском рату.

Историчар Давор Лазаревић каже да је интересовање ученика неочекивано и да су приче ученика својеврстан историјски документ.

О књизи “Мој предак у великом рату” говорио је и Миљан Манић историчар Архива у Пироту. Он такође сматра да је књига од великог значаја с обзиром да су обелодањене приче и документи који широј јавности нису познати и то је оно што посебно карактерише књигу.

На промоцији књиге Мој предак у великом рату чули смо неколико прича. Издвојили смо причу ученика V разреда Основне школе, Огњена Костића , који је прочитао.

текст и видео: plusonline.rs

Свeчaнa прoмoциja књигe MOJ ПРEДAК У ВEЛИКOM РATУ бићe oдржaнa 6. aприлa 2016. гoдинe у Свeчaнoj сaли Гимнaзиje сa пoчeткoм у 19 часова. У књизи су oбjaвљeни сви рaдoви учeникa кojи су учeствoвaли нa кoнкурсу Moj прeдaк у Вeликoм рaту.

Видимo сe нa прoмoциjи!

 

Удружење историчара Пирота у сарадњи са Историјским архивом у Пироту и уз финансијку помоћ Министарства културе Републике Србије објавило је публикацију под називом „Мој предак у Великом рату“ коју је приредио историчар Миљан Манић.

 У овој књизи објављени су сви радови пиротских основаца и средњошколаца који су пристигли на адресу Удружења у оквиру литерарно-истраживачког конкурса „Мој предак у Великом рату“ који је био расписан у периоду од 5.новембра до 5. децембра 2014. године поводом обележавања једног века од почетка Првог светског рата. Велики број деце узео је учешће у овом конкурсу, па је прикупљено око седамдесет радова, док су најбољи радови награђени.

Удружење историчара Пирота има у плану да ускоро окупи све пиротске школарце чији су се радови нашли у овој публикацији на промоцији исте и уручи им по један примерак књиге уз пригодан програм. О времену и месту промоције јавност ће бити благовремено обавештена.

Нa прeдлoг  Удружeњa истoричaрa Пирoтa и уз пoдршку прeдсeдникa oпштинe гoспoдинa Влaдaнa Вaсићa и вeћинскoг дeлa oдбoрникa Скупштинe oпштинe Пирoт дaнaс je пoстхумнo дoдeљeнo признaњe Зaслужни грaђaнин Пирoтa Димитриjу Млaдeнoвићу – Мити Гaги, jeднoм oд првих извoзникa пирoтскoг кaчкaвaљa, oснивaчу и грaдитeљу фaбрикe Тигaр и хидрoeлeктрaнe Тeмaц, вишe путa oдликoвaнoм пaтриoти, хумaнисти и визиoнaру кojи je oд стрaнe кoмунистичких влaсти 1945. гoдинe oсуђeн кao нeприjaтeљ нaрoдa. Пoслe звaничнe судскe рeхaбилитaциje 2007. гoдинe дaнaс je личнoст Димитриja Млaдeнoвићa дoбилa мeстo кoje зaслужуje.

У сврху неговања културе сећања међу припадницима млађе популације и ради јачања националне свести о дешавањима из прошлости, Удружење историчара Пирота расписује наградни литерарно-истраживачки конкурс под називом МОЈ ПРЕДАК У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ. Конкурс је намењен ученицима пиротских основних и средњих школа и биће отворен од 1. децембра 2015. године до 1. марта 2016. године. Све ближе информације о конкурсу ученици могу добити од професора историје који предају у њиховој школи.

Поред тога Удружење позива све суграђане који поседују било какву документарну или фото породичну архиву везану за период Другог светског рата да се јаве Историјском архиву Пирот како би се вредна заоставштина документовала и трајно сачувала за будуће генерације.

Крајем октобра изашла је из штампе књига „Пиротски крај у европском вртлогу 1912-1918“ аутора Предрага М. Видановићаисторичара-архивисте у издању Историјског архива у Пироту. Овај историјски приказ са почетка 20. века намењен је становништву пиротског краја поводом обележавања сто година од Првог светског рата. Приказан је историјски ток од 1912. до 1918. године у којима ће пиротски крај имати централну улогу, кроз политичку и територијалну „игру“ Великих сила и у односима између Србије и Бугарске. Због тога је на сва историјска дешавања у том периоду гледано је кроз призму пиротског краја.

Ове године навршава се сто година од окупације пиротског краја од стране Бугарске. То је и централно место ове књиге. Прво поглавље бави се балканским ратовима, од стварања балканског савеза до ратног сукоба између савезника. Други период је дипломатска борба за придобијање Бугарске на једној од зараћених страна у Великом рату. Ово је историјски догађај који се пореди са берзом територија. Трећи део обрађује пиротски крај за време окупације. О пиротском крају у времену бугарске окупације до сада скоро да није ни писано – ово је прво дело које се том темом бави садржајније, а које је поткрепљено архивском грађом и стручном литературом. Овај део садржи до сада необјављене чињенице, а које су пронађене у архивима Бугарске. На крају су прилози и фотографије који ће помоћи бољем разумевању догађаја.

За овај историјски приказ коришћена је објављена литература наших историчара и истраживача, као и литература бугарских научника, али и архивска грађа из наших и бугарских архива. Поред овога коришћени су и необјављени извори из фондова Историјског архива у Пироту, Музеја Понишавља у Пироту, Централног државног архива у Софији и Војноисторијског архива у Великом Трнову. Због великог недостатка архивске грађе ове провинијенције, наративни извори чине допунски део службеној документацији. За тематику о Првом светском рату, наративни извори су сачувани у знатном обиму и увелико могу да помогну у стварању праве и реалне слике о условима и приликама под којима се збивао овај велики процес.

Захваљујући „вештом“ извлачењу историјских чињеница из контекста времена у којем се дешавају, слично монтираном процесу који су водиле власти 1945. године, и данас присуствујемо још једном суђењу Димитрију Младеновићу Гаги. Супротно основним принципима историјске науке и крајње тенденциозно бирају се ставке из политичке биографије Мите Гаге и по таблоидном фотошоп моделу се презентују јавности као непобитна историјска истина. Последица таквог приступа јесте монтирана фотогалерија која се појавила на друштвеним мрежама на којој се Мита Гага смешта у исти кадар са Хитлером и Мусолинијем уз алудирање на фашистичко, издајничко или ко зна какво опредељење Мите Гаге, упркос његовој званичној рехабилитацији од стране Окружног суда у Нишу, који је поништио све оптужбе и пресуде комунистичких власти. Текст који је пред вама управо је настао како би се амортизовало лаичко, површно блаћење лика и дела Димитрија Младеновића Гаге.

Ради јавности треба истаћи да је стављање Мите Гаге у групу сарадника окупатора, издајника или ко зна чега потпуна амнезија да је исти био учесник Балканских ратова из којих је изашао са медаљом за храброст, у којима је изгубио рођеног брата Петра, да је након тога учествовао у Првом светском рату из којег се вратио као носилац Албанске споменице. После окупације Пирота од стране Бугара, у току Другог светског рата био је одведен у заробљеништво, под оптужбом да је српски националиста, одакле се вратио у јесен 1944. године. Аплицирање епитета фашисте и нацисте Мити Гаги због тога што су га немачке окупационе власти 1941. године декретом на кратко именовале за председника општине као угледног грађанина, предратног посланика и сенатора који је притом, због школовања у Лајпцигу, познавао немачки језик, потпуна је историјска бесмислица. Колико је породица Мите Гаге била лојална тадашњој Југославији говори и податак да је син Мите Гаге био мобилисан у Прокупље током Априлског рата 1941. године док је кћер Вера добровољно радила у нишкој војној болници.

Што се тиче политичке каријере Мите Гаге треба подсетити јавност да је он први пут ушао у политику 1910. године као члан Радикалне странке чијем је изворном програму остао веран и после смрти Николе Пашића и јаких унутарстраначких подела. Како је међуратни период донео до тада невиђени судар екстремно левичарских и десничарских идеја у Европи, то се у великој мери пројектовало и на политичку климу Краљевине Југославије. Мора се узети у обзир чињенице да је у том времену екстрема дошло до стварања биполарних политичких система са левицом коју је инспирисала комунистичка концепција друштва и све јачом десницом која је тежила очувању привилегија, приватног капитала и појачаном национализму. С тим у вези, десничарска спрега власти, капитала и националиста била је сасвим легитимни политички портрет већине европских држава у међуратном периоду што је негде била логична последица страха од комунизма, економске кризе и новог рата који се могао намирисати средином тридесетих година 20. века. Та врста политичког тренда није мимоишла ни Краљевину Југославију која је приде била оптерећена нерешеним националним питањима Хрвата па и самих Срба. Околности су стога изнедриле десничарску политичку коалицију под називом Југословенска радикална заједница која је имала сличну идеологију као и друге десничарске партије у Европи и тежила је очувању капитализма, јачању државе и приближавању развијеним и тада најмоћнијим државама Европе. За разлику од левичарске Удружене опозиције коју су подржавали сељаци и радници, успешни привредници, индустријалци и део старих радикала био је у саставу Југословенске радикалне заједнице. По том основу је и Мита Гага био присталица ЈРЗ па се у својству кандидата за посланика у нишавском срезу појављивао као њихов кандидат у два изборна циклуса 1935. и 1938. године, када је однео убедљиву победу са преко осам хиљада гласова. Са аспекта данашњег негативног гледања на идеологију фашизма, које је условио Други светски рат, заиста би смо могли ЈРЗ као политичку групацију делом сврстати у негативну десничарску профашистичку странку. Међитим ако ствари посматрамо са становишта времена о којем говоримо готово половину европских партија тога доба би могли сврстати у фашистичке партије са позитивним значењем јер је на појачани национализам, јачање државе, спрегу капитала и власти па и антисемитизам у то време јавност гледала као на прилично оправдану и популарну политичку идеологију која се рађала из егзистенцијалне потребе држава и нација да опстану на ужареном европском тлу. С тим у вези не би смо смели данашње стандарде примењивати на међуратно време и чланове десничарских партија сматрати потенцијалним злочинцима, сарадницима окупатора или непријатењима система. То нарочито треба имати у виду када говоримо о истакнутим појединцима, попут Мите Гаге који су вишеструко заужили средину у којој су живели и којима је бављење политиком ипак била споредна активност.

Давор Лазаревић, историчар
(председник Удружења историчара Пирота)

Објављено у листу „ Слобода“ 14.11.2015. године 

Наши партнери:

Пратите нас

  

Пиротски зборник