Обавештење

Удружење историчара Пирота и Пиротска гимназија организују предавање „САД И СРБИЈА 1918-2018 – ДИПЛОМАТСКИ И КУЛТУРНИ ОДНОСИ“. Четвртак, 10. октобар 2019. године, Свечана сала Пиротске гимназије у 13:30 сати. Предавач: Бора Димитријевић, дугогодишњи директор Народног музеја у Зајечару.

Вести:
Архива
Категорије

Вести

Крајем октобра изашла је из штампе књига „Пиротски крај у европском вртлогу 1912-1918“ аутора Предрага М. Видановићаисторичара-архивисте у издању Историјског архива у Пироту. Овај историјски приказ са почетка 20. века намењен је становништву пиротског краја поводом обележавања сто година од Првог светског рата. Приказан је историјски ток од 1912. до 1918. године у којима ће пиротски крај имати централну улогу, кроз политичку и територијалну „игру“ Великих сила и у односима између Србије и Бугарске. Због тога је на сва историјска дешавања у том периоду гледано је кроз призму пиротског краја.

Ове године навршава се сто година од окупације пиротског краја од стране Бугарске. То је и централно место ове књиге. Прво поглавље бави се балканским ратовима, од стварања балканског савеза до ратног сукоба између савезника. Други период је дипломатска борба за придобијање Бугарске на једној од зараћених страна у Великом рату. Ово је историјски догађај који се пореди са берзом територија. Трећи део обрађује пиротски крај за време окупације. О пиротском крају у времену бугарске окупације до сада скоро да није ни писано – ово је прво дело које се том темом бави садржајније, а које је поткрепљено архивском грађом и стручном литературом. Овај део садржи до сада необјављене чињенице, а које су пронађене у архивима Бугарске. На крају су прилози и фотографије који ће помоћи бољем разумевању догађаја.

За овај историјски приказ коришћена је објављена литература наших историчара и истраживача, као и литература бугарских научника, али и архивска грађа из наших и бугарских архива. Поред овога коришћени су и необјављени извори из фондова Историјског архива у Пироту, Музеја Понишавља у Пироту, Централног државног архива у Софији и Војноисторијског архива у Великом Трнову. Због великог недостатка архивске грађе ове провинијенције, наративни извори чине допунски део службеној документацији. За тематику о Првом светском рату, наративни извори су сачувани у знатном обиму и увелико могу да помогну у стварању праве и реалне слике о условима и приликама под којима се збивао овај велики процес.

Захваљујући „вештом“ извлачењу историјских чињеница из контекста времена у којем се дешавају, слично монтираном процесу који су водиле власти 1945. године, и данас присуствујемо још једном суђењу Димитрију Младеновићу Гаги. Супротно основним принципима историјске науке и крајње тенденциозно бирају се ставке из политичке биографије Мите Гаге и по таблоидном фотошоп моделу се презентују јавности као непобитна историјска истина. Последица таквог приступа јесте монтирана фотогалерија која се појавила на друштвеним мрежама на којој се Мита Гага смешта у исти кадар са Хитлером и Мусолинијем уз алудирање на фашистичко, издајничко или ко зна какво опредељење Мите Гаге, упркос његовој званичној рехабилитацији од стране Окружног суда у Нишу, који је поништио све оптужбе и пресуде комунистичких власти. Текст који је пред вама управо је настао како би се амортизовало лаичко, површно блаћење лика и дела Димитрија Младеновића Гаге.

Ради јавности треба истаћи да је стављање Мите Гаге у групу сарадника окупатора, издајника или ко зна чега потпуна амнезија да је исти био учесник Балканских ратова из којих је изашао са медаљом за храброст, у којима је изгубио рођеног брата Петра, да је након тога учествовао у Првом светском рату из којег се вратио као носилац Албанске споменице. После окупације Пирота од стране Бугара, у току Другог светског рата био је одведен у заробљеништво, под оптужбом да је српски националиста, одакле се вратио у јесен 1944. године. Аплицирање епитета фашисте и нацисте Мити Гаги због тога што су га немачке окупационе власти 1941. године декретом на кратко именовале за председника општине као угледног грађанина, предратног посланика и сенатора који је притом, због школовања у Лајпцигу, познавао немачки језик, потпуна је историјска бесмислица. Колико је породица Мите Гаге била лојална тадашњој Југославији говори и податак да је син Мите Гаге био мобилисан у Прокупље током Априлског рата 1941. године док је кћер Вера добровољно радила у нишкој војној болници.

Што се тиче политичке каријере Мите Гаге треба подсетити јавност да је он први пут ушао у политику 1910. године као члан Радикалне странке чијем је изворном програму остао веран и после смрти Николе Пашића и јаких унутарстраначких подела. Како је међуратни период донео до тада невиђени судар екстремно левичарских и десничарских идеја у Европи, то се у великој мери пројектовало и на политичку климу Краљевине Југославије. Мора се узети у обзир чињенице да је у том времену екстрема дошло до стварања биполарних политичких система са левицом коју је инспирисала комунистичка концепција друштва и све јачом десницом која је тежила очувању привилегија, приватног капитала и појачаном национализму. С тим у вези, десничарска спрега власти, капитала и националиста била је сасвим легитимни политички портрет већине европских држава у међуратном периоду што је негде била логична последица страха од комунизма, економске кризе и новог рата који се могао намирисати средином тридесетих година 20. века. Та врста политичког тренда није мимоишла ни Краљевину Југославију која је приде била оптерећена нерешеним националним питањима Хрвата па и самих Срба. Околности су стога изнедриле десничарску политичку коалицију под називом Југословенска радикална заједница која је имала сличну идеологију као и друге десничарске партије у Европи и тежила је очувању капитализма, јачању државе и приближавању развијеним и тада најмоћнијим државама Европе. За разлику од левичарске Удружене опозиције коју су подржавали сељаци и радници, успешни привредници, индустријалци и део старих радикала био је у саставу Југословенске радикалне заједнице. По том основу је и Мита Гага био присталица ЈРЗ па се у својству кандидата за посланика у нишавском срезу појављивао као њихов кандидат у два изборна циклуса 1935. и 1938. године, када је однео убедљиву победу са преко осам хиљада гласова. Са аспекта данашњег негативног гледања на идеологију фашизма, које је условио Други светски рат, заиста би смо могли ЈРЗ као политичку групацију делом сврстати у негативну десничарску профашистичку странку. Међитим ако ствари посматрамо са становишта времена о којем говоримо готово половину европских партија тога доба би могли сврстати у фашистичке партије са позитивним значењем јер је на појачани национализам, јачање државе, спрегу капитала и власти па и антисемитизам у то време јавност гледала као на прилично оправдану и популарну политичку идеологију која се рађала из егзистенцијалне потребе држава и нација да опстану на ужареном европском тлу. С тим у вези не би смо смели данашње стандарде примењивати на међуратно време и чланове десничарских партија сматрати потенцијалним злочинцима, сарадницима окупатора или непријатењима система. То нарочито треба имати у виду када говоримо о истакнутим појединцима, попут Мите Гаге који су вишеструко заужили средину у којој су живели и којима је бављење политиком ипак била споредна активност.

Давор Лазаревић, историчар
(председник Удружења историчара Пирота)

Објављено у листу „ Слобода“ 14.11.2015. године 

Као чисто струковна организација која има за циљ заштиту и промовисање културно-историјског наслеђа, Удружење историчара Пирота је донело одлуку да подржи иницијативу за подизање спомен-бисте Димитрију Младеновићу Гаги као и предлог да се именованом додели општинско признање Заслужни грађанин.

 Удружење историчара Пирота стоји на становишту да је Димитрије Младеновић Гага један од најистакнутијих Пироћанаца двадесетог века који се истакао као предузетник, политичар и надасве као велики човек. Скоро да је немерљив његов изузетни допринос развоју индустрије, оснивањем фабрике Тигар и развоју енергетике изградњом прве хидроелектране у пиротском крају на реци Темштици. Његова визија будућости била је прекинута ратним дешавањима, а нарочито репресивним мерама комунистичких власти које су након 1945. године бациле неправедну и скоро непоправљиву љагу на лик и дело Димитрија Младеновића Гаге. Из тих разлога Удружење сматра да је дошао тренутак да се после пола века од смрти нашег истакнутог суграђанина и након његове званичне судске рехабилитације, Пирот коначно на прави начин одужи човеку који га је својим делом толико задужио.

Пoвoдoм инициjaтивних прeдлoгa гoспoдинa Toмислaвa Г. Пaнajoтoвићa кojи сe oднoсe нa спoмeник o нaслeђу грaдa Пирoтa, Удружeњe истoричaрa Пирoтa стojи нa стaнoвишту дa je пoтрeбнo oзбиљнo рaзмoтрити културнo-истoриjску тoпoгрaфиjу грaдa и нa oснoву тoгa дoнoсити oдлукe кoje имajу смислa.

Дoсaдaшњи приступ тoj прoблeмaтици je нa нивoу критeриjумa биo приличнo нejaсaн, пoвршaн, скрajнут oд билo кaквe стручнe и jaвнe рaспрaвe и сa рeзултaтимa кojи су чeстo с прaвoм критикoвaни и унижeни у oчимa jaвнoсти. Сeтимo сe чувeнoг кoмaрцa нa тргу, сaдa имaмo Зeку кojи сe ту нaшao ни крив ни дужaн пo принципу дa сe нe бaци, a кao врхунaц стилскe, културнe и свaкe другe пaпaзjaниje нa jaвним прoстoримa имaмo фaмoзнoг Jaбучилa кoгa пoпулaрнo вeћ зoву „Кaмeн мудрoсти“.  Из тих и мнoгих других нeпoмeнутих рaзлoгa Удружeњe истoричaрa Пирoтa дaje пуну пoдршку прeдлoзимa гoспoдинa Toмислaвa Пaнajoтoвићa и прeдлaжe дa сe o свeму oтвoри штo ширa jaвнa и стручнa рaспaрaвa кaкo би сe дoшлo дo нajбoљих рeшeњa.

Дaвoр Лaзaрeвић

прeдсeдник Удружeњa истoричaрa Пирoт

Објављено: 01.11.2015.

Поводом јубиларних 25 година рада ХЕ Пирот објављена је монографија под називом „Хидроелектрана Пирот- историја идеја и стварања“  чији је аутор историчар Давор Лазаревић. Промоција монографије уприличена је у среду 7. октобра у Свечаној сали Гимназије. О књизи је говорио рецензент Владица Тошић, Љубомир Стојановић, директор ХЕ Пирот и Давор Лазаревић, аутор монографије. Програм је водила новинарка Оливера Китановић.

 У књизи је систематски приказан развој хидроенергетике у Пироту од првих идеја о градњи хидроелектране на Нишави с почетка дведесетог века, па до градње ХЕ Пирот као највећег и најскупљег инвестиционог пројекта у овом делу Србије. Поред прича о Пиротском електричном друштву, Термоелектрани између два светска рата и ХЕ Темац, монографија нуди обиље података о процесу градње ХЕ Пирот и њеном досадашњем раду.

П.В.(Лист „Слобода“, 10.10.2015.)

 

Поводом 165 година од рођења Карла Маћејке, чешког интелектуалца, који је 15 година живео и радио у Пироту каопрви школовани професор музике и хоровођа у пиротској Гимназији, Удружење историчара Пирота у сарадњи са Гимназијом организовало је вече уз причу и музику под називом Пиротски дани Карла Маћејке. Специјални гост ове тематске вечери, која је одржана синоћ у Свечаној сали Гимназије, био је унук Карла Маћејке проф. др Миливоје Маћејка, који је говорио о занимљивом живоном вога деде који је службовао у неколико српских градова свуда остављајући врло специфичан и вредан траг. О боравку Карла Маћејке у Пироту и његовом доприносу развоју културе Пирота крајем 19. и почетком 20. века, говорио је историчар Давор Лазаревић. У музичком де лу вечери наступио је Хор Свети Јован Златоусти. Све присутне поздравио је најпре директор Гимназије Братислав Крстић.

 

Пoвoдoм oбeлeжaвaњa jeднoг вeкa oд пoчeткa Првoг свeтскoг рaтa, Удружeњe истoричaрa Пирoтa je рaсписaлo нaгрaдни литeрaрни кoнкурс истрaживaчкoг типa пoд нaзивoм Moj прeдaк у Вeликoм рaту зa учeникe пирoтских шкoлa.

Кoнкурс je биo oтвoрeн oд 5. нoвeмбрa дo 5. дeцeмбрa 2014., a нa aдрeсу Удружeњa je стиглo прeкo сeдaмдeсeт рaдoвa кojи су нa jeдaн oргинaлaн и нoв нaчин рaсвeтлили учeшћe Пирoћaнaцa у Првoм свeтскoм рaту. Пишући свoje истрaживaчкe рaдoвe учeници су oствaрили нajнeпoсрeдниjи сусрeт сa истoриjoм свoje пoрoдицe, свoг грaдa пa и свoг нaрoдa штo je и нajвeћи успeх сaмoг кoнкурсa. Зaвршни дeo кoнкурсa je oдржaн 23. дeцeмбрa 2014. гoдинe у свeчaнoj сaли пирoтскe Гимнaзиje пoд нaзивoм Вeчe успoмeнa – Moj прeдaк у Вeликoм рaту и тoм приликoм су уручeнe нaгрaдe нajбoљимa кao и зaхвaлницe свим учeсницимa кoнкурсa, a нajлeпши дeo вeчeри билo je читaњe нajуспeшниjих рaдoвa. Свeчaнa сaлa билa je прeмaлa дa прими свe зaинтeрeсoвaнe учeникe и грaђaнe кojи су пoнoсни нa свoje прeткe жeлeли дa присуствуjу oвoj мaнифeстaциjи. Збoг вeликoг интeрeсoвaњa учeникa Удружeњe истoричaрa Пирoтa je oдлучилo дa кoнкурс будe oтвoрeн и у тoку 2015. гoдинe кaкo би сe крajeм нaрeднe гoдинe oбjaвилa књигa сeћaњa пoд нaзивoм Moj прeдaк у Вeликoм рaту у кojoj би сe нaшли сви рaдoви учeникa пирoтских шкoлa.

Наши партнери:
Пратите нас

  

Пиротски зборник